Udruženje obolelih od raka debelog creva i jetre ove godine je po prvi put organizovalo akciju “Obuci se u plavo” kako bi skrenulo pažnju na rak debelog creva i na hrabrost onih koji su pogođeni ovom bolešću. Slično roze traki koja se koristi za rak dojke, plava predstavlja večnu uspomenu na one čiji su životi izgubljeni zbog raka debelog creva kao i nadu za budućnost bez raka debelog creva.

Svake godine u Srbiji oko 3800 osoba sazna da boluje od raka debelog creva a na žalost, bitku sa ovom bolešću godišnje izgubi oko 2600 osoba. Ovakvi statistički podaci govore da je rak debelog creva drugi po redu uzročnik smrti od malignih bolesti. Rak debelog creva tipično nema nikakve simptome dok ne napreduje u više stadijume koji su teži za lečenje. Jednostavan test na tragove krvi u stolici (test na okultno krvarenje), kod zdrave populacije sa prosečnim rizikom, se pokazao kao prikladna metoda ranog otkrivanja raka debelog creva. U skoro svim zemljama Evropske Unije koje imaju nacionalne programe ranog otkrivanja raka debelog creva, pa tako i u Republici Srbiji, muškarci i žene starosti od 50 do 70 godina mogu da učestvuju u programu ranog otkrivanja raka debelog creva. Potrebno je samo da se jave svom lekaru opšte prakse.

Akciju “Obuci se u plavo” podržalo je i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

Fondaciju je osnovao sedmostruki pobednih trke Tur de Frans, Armstrong, posle sopstvenog iskustva za rakom testisa, prenosi Rojters.

Dok se nekad smatralo da je rak bolest imućnih, danas ga sve više ima u siromašnim zemljama, a stručnjaci procenjuje da globalni manjak ulaganja u lečenje ove bolesti iznosi 217 milijardi dolara.

U izveštaju se prognozira da će globalno ekonomsko opterećenje zbog novih slučajeva raka ove godine dostići 305 milijardi dolara, kao i da će do 2020. godine biti 16,8 miliona novih slučajeva raka u svetu godišnje, prema sadašnjih 12,9 miliona.

Na globalnoj konferenciji o raku, koja se održava u Dablinu u organizaciji Fondacija Lensa Armstronga, irska ministarka zdravlja Meri Harni je izjavila kako će zatražiti potpunu zabranu solarijuma da bi se smanjio rizik od raka kože.

Ona je izrazila nadu da će u cilju očuvanja javnog zdravlja za ovaj predlog dobiti odobrenje EU.

Smatra se da više faktora utiče na pojavu raka debelog creva i to nasledna sklonost, način ishrane, režim života, razne vrste stresa, navodi dr Ivan Popov, naučni savetnik za kliničku onkologiju iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i naglašava kao veoma bitan nasledni faktor.

Postoji visok rizik od obolevanja ukoliko je nečiji bliski rođak već imao polip ili tumor rektuma ili debelog creva. Doktor navodi kao veliki problem i podatak da, nažalost, svaki treći pacijent kod lekara stigne kada je bolest već u metastatskoj fazi.

Proces obolevanja traje vrlo dugo, sedam-osam godina, a pacijent nema apsolutno nikakve tegobe, što ovu bolest dodatno čini problematičnom i podmuklom. Doktor naglašava da svako ko primeti da ima krv u stolici mora obavezno doći na pregled. Kolonoskopija je neprijatan pregled, ali se ona već duže vreme obavlja pod anestezijom, pacijent ništa ne oseća i posle dva sata ide kući.

- Kad neko napuni 50 godina, iako nema nikakve tegobe, treba da uradi preventivni pregled debelog creva. Jer tada postoje velike šanse da mi taj podmukli proces - od polipa do karcinoma, zaustavimo negde na pola puta. Iako je polip napravio već neke mutacije, ali nije nastao karcinom, mi ga vrlo lako i elegantno skinemo. Endoskopom dođemo do njega, zaomčimo ga i skinemo strujom. Sama intervencija uklanjanja polipa nije bolna. I taj pacijent je sigurno spasen - tvrdi dr Popov.

Prevencija

Pacijenti dosta mogu da učine i da preventivno deluju protiv ove ozbiljne bolesti. Pre svega treba da vode računa o ishrani i da jedu hranu bogatu prirodnim vlaknima, što je neuporedivo bolje od zapadnjačke ishrane gde su vlakna pridodata kao suplement. Preporučuje se uzimanje najmanje pet porcija svežeg voća i povrća dnevno. Najmanje jednom nedeljno treba uzimati brokoli i kupus. Preporučuje se smanjeno uzimanje crvenog mesa, najviše tri puta nedeljno, i uzdržavanje od unosa iznutrica i suhomesnatih proizvoda, kao i često uzimanje ribe i živinskog mesa kao izvora belančevina životinjskog porekla.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) usvojio je u aprilu pravilnik na osnovu koga osiguranici mogu u filijali zdravstvenog osiguranja da refundiraju troškove za preglede obavljene u privatnoj ustanovi.

Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević rekao je da je zakonska obaveza da se "ono što je hitno dobija odmah i svuda".

- Ako, na primer, u Kliničkom centru pacijentu za 30 dana ne obave kardiološki pregled, onda to iz ove ustanove moraju da priznaju. Građanin će onda to moći da uradi u privatnoj ustanovi koja ima dozvolu. Kada plati, dobiće fiskalni račun - objasnio je Milosavljević.

Ministar kaže da će novac na osnovu fiskalnog računa RZZO vratiti pacijentu, a kasnije troškove naplatiti od zdravstvene ustanove koja nije imala mogućnost da pacijentu obezbedi uslugu.

- Činjenica je da u praksi imamo situaciju da određena prava, koja pacijent po zakonu ima, u praksi ne može da ostvari. Da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno da mu zdravstvena ustanova izda potvrdu da ne može da obezbedi određenu zdravstvenu uslugu u roku od 30 dana. Za povraćaj novca potrebna je određena procedura, ali u proseku za 30 dana novac će biti vraćen pacijentu - ističe Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.

Kako bi osiguranike obavestio o pravu na refundaciju RZZO je odštampao 15.000 plakata koji su dostavljeni svim zdravstvenim ustanovama, gde moraju biti istaknuti na vidnom mestu.

Na plakatu stoji precizna informacija na koji način može da ostvari pravo na refundaciju.

Potrebna dokumenta

Uput za pregled - specijalistički nalaz i mišljenje doktora
Potvrda o nemogućnosti pružanja usluge
Fiskalni račun o plaćenom pregledu
Medicinska dokumentacija koja je predmet fiskalizacije
Fotokopija zdravstvene knjižice ili original na uvid

Nezavisno od trenutnog broja bolesnika, uznemirenje naše javnosti izazivaju izveštaji kako je raka u Srbiji svake godine sve više. To je u osnovi tačno, ali se pri posmatranju preterano strme ushodne krive gubi iz vida da broj zabeleženih ne znači uvek i broj stvarno obolelih.

Naime, zahvaljujući uspešnim naporima koje ulažu epidemiolozi zaduženi za registraciju raka, sve je manja nekada velika verovatnoća da ova bolest promakne neopaženo.

Zaboravlja se i na izrazito starenje autohtone populacije, kako zbog upadljivo niskih stopa rađanja tako i zbog stalnog odliva mladih ljudi. Tome doprinosi i veliki broj imigranata, od kojih mlađi produžavaju na zapad, a stariji ostaju da još više izmene uzrasnu strukturu stanovništva (a time i rizik od raka).

Našu javnost neretko zbunjuju objašnjenja nekih stručnjaka s najvišim akademskim zvanjima o razlozima sve češćeg obolevanja od raka. Tako se za rak pluća, kao i za sve maligne tumore, često optužuju stresni uslovi života, a niz tumora, naročito kada je reč o štitastoj žlezdi, vezuje se za izlaganje osiromašenom uranijumu tokom i posle NATO bombardovanja. S druge strane, zasluga za sve ređu pojavu raka želuca pripisuje se lečenju jedne tvrdokorne infekcije ovog organa. Sve je to, naravno, daleko od istine.

Rak čini trocifren broj različitih bolesti, a za trećinu svih njih odgovorno je pušenje. Bez duvanskog dima, rak pluća, koji je danas najčešći uzrok umiranja među malignim tumorima, sveo bi se na jednu desetinu svoje učestalosti, a u sličnom procentu, za 80-90 odsto, smanjila bi se i pojava raka usni, usana, šupljine, ždrela, grkljana i jednjaka, dok bi efekat na niz drugih vrsta raka bio manji, mada još uvek vrlo značajan.

Za neosnovanost tvrdnji o kardinalnoj ulozi osiromašenog uranijuma ima mnogo argumenata, a najubedljiviji je da, osim rubnog područja u Pčinjskom okrugu, bombe sa ovim elementom nisu ni padale na centralnu Srbiju (na stranu što je najveća opasnost vezana za udisanje isparenja u samom trenutku eksplozije, a tome je bilo izloženo izuzetno malo naših građana).

Kada je reč o raku želuca, to je sve do završetka Drugog svetskog rata bio najčešći maligni tumor u mnogim razvijenim zemljama, a kod nas je vodeću poziciju zadržao još i tokom nekoliko posleratnih godina. Od tada se beleži naglašen nishodni trend, a na ulogu bakterije odgovorne za rak želuca, kao i za čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, naučnoj javnosti je skrenuta pažnja pre samo četvrt veka, dok je postupak lečenja započet još kasnije. Terapiji je do sada podvrgnut relativno mali broj ljudi, a tom bakterijom je zaraženo više od pola čovečanstva.
Najjednostavnije objašnjenje za smanjenje značaja raka želuca predstavlja način uskladištenja hrane, tj., preciznije, pronalazak frižidera. Nešto je složenije prostim rečima objasniti tzv. kohortni efekat koji je učinio da, biološkim nestajanjem generacije rođene pre nešto više od 100 godina, izbledi upečatljiva slika „čiraša", zgrčenih izraza lica, za koje su posle oslobođenja postojale posebne menze i kojih su bile prepune sve naše banje. Za razliku od svojih potomaka, odgajanih pod boljim higijenskim uslovima, oni su se u najranijem detinjstvu zaražavali bakterijom Helicobacter, a nezanemarljiv procenat tih paćenika kasnije je obolevao od raka želuca.

Suština je u tome da se ne treba zavaravati idejom kako rak dobijamo zbog nepravednih svetskih sila koje nas izlažu stresu i truju. Podjednako je pogrešno, bar kada je u pitanju rak želuca, zanositi se izmišljenim uspesima zdravstvene službe.

Uz pušenje, kao najznačajniji pojedinačni uzrok ne samo umiranja od raka već i prevremenog umiranja uopšte, veliki značaj imaju loše navike u ishrani za koje se procenjuje da su, kada im se dodaju s njima povezane fizička neaktivnost i gojaznost, odgovorne za oko 30-35 odsto svih malignih tumora.

Te nezdrave navike obuhvataju nedovoljan unos žitarica, minerala, vitamina, voća i povrća, uz preterano korišćenje životinjskih masti i crvenog mesa, ali i uz ukupni kalorijski unos koji premašuje oskudnu fizičku aktivnost.

Mikroorganizmi izazivaju rak grlića materice, želuca, kao i nekih oblika raka jetre i krvotvornih organa, pa se smatra da bi, u njihovom odsustvu, malignih tumora bilo manje za jednu šestinu.

Preteranoj upotrebi alkohola pripisuje se svaka trideseta smrt od raka, a udeo svih ostalih izbežnih uzroka raka je još manji. Iz tih činjenica proističu i mere sprečavanja koje se svode na izbegavanje duvana i gojaznosti, zdravu ishranu, fizičku aktivnost, opštu i seksualnu higijenu, umereno korišćenje alkohola itd. To važi za sve stanovnike planete, pa nema razloga da za građane Srbije bude drugačije.

Iz istraživanja tima dr Erika Korta proizlazi da se najveće opadanje smrtnosti od raka u SAD beleži u starosnoj grupaciji između 35 i 45 godina, ali je napredak ostvaren i u svim drugim starosnim kategorijama, preneo je Rojters.

Prema dosadašnjim procenama vlade SAD, smrtnost od raka nije bitnije opadala tokom celog dvadesetog veka, sve do sredine devedesetih godina.

To, međutim, kako ukazuju mičigenski stručnjaci, nije cela istina, jer na prosek umiranja od raka isuviše negativno deluje najstarija populacija, koja je i najizloženija toj bolesti, a sve je zastupljenija u ukupnom stanovništvu.

Da bi dobio pravu sliku, tim dr Korta je proučio smanjivanje smrtnosti od raka po petogodišnjim starosnim segmentima stanovništva, počev od onih rođenih 1925. godine.

Tako gledano, svi stanovnici SAD rođeni posle 1930. bili su izloženi manjem riziku umiranja od raka u svakom svom životnom dobu.

Poslednja proučena grupa stanovništva - oni koji danas imaju između 35 i 45 godina - je svake decenije zabeležila za preko 25 odsto manju smrtnost od raka.

Dr Kort naglašava da je i prevencija u tome igrala veliku ulogu - naročito masovnije ostavljanje cigareta.

Neka od unapređenja u dijagnostici i lečenju raka su najviše koristila mlađim naraštajima, ističu američki istraživači.

Napredak u lečenju leukemije i limfoma znači da mnogo više ljudi danas preživljava te bolesti, koje su nekad predstavljale smrtnu presudu. Kod starijih generacija, bolja dijagnostika (na primer mamografija kod raka dojke ili kolonoskopija kod raka debelog creva) igra važnu ulogu u smanjenju smrtnosti od raka, budući da se tumor otkriva u sve ranijem stadijumu, kada ga je lakše lečiti.

Rak je i dalje, iza srčanih oboljenja, ubica broj dva u SAD, gde se beleži 560.000 smrtnih slučajeva od te bolesti godišnje, podaci su Američkog društva za rak.

Zato lekari stalno ponavljaju da svi pacijenti stariji od 50 godina, imali simptome ili ne, treba da odu kod lekara da pregledaju debelo crevo, da im se uradi kolonoskopija i test na okultno krvarenje. Ako ova kontrola pokaže da je sve u redu, treba je ponoviti za pet godina.

Prema rečima dr Ivana Popova, Naučnog savetnika za kliničku onkologiju sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, karcinom debelog creva drugi je ili treći (zavisno od citiranih statistika) na listi učestalosti svih malignih tumora, a prvi od malignih tumora digestivnog trakta. Opasnost od ovog raka posebno je povećana nakon 45. godine života, a podjednako napada i muškarce i žene.

- Rak debelog creva razvija se godinama. Često mu prethodi razdoblje prekancerogenih promena, sa polipima koji obično ne izazivaju nikakve tegobe. Osobama koje su bolovale od polipa savetuju se češći pregledi, jer se kod njih opasnost povećava u toku pet-šest godina posle javljanja polipa - naglašava dr Popov.

Rak debelog creva je maligna bolest koja se odlikuje postojanjem jednog ili, ponekad, više zloćudnih tumora u debelom crevu i njegovom završnom delu rektumu. Ovo oboljenje predstavlja veliki zdravstveni problem u svetu i drugi je vodeći uzrok smrtnosti od karcinoma u SAD gde odnosi više od 56.000 života svake godine.

Učestalost je značajno veća u razvijenim zemljama i iznosi više od 50 obolelih na 100.000 stanovnika. Jedna epidemiološka studija pokazala je da učestalost karcinoma debelog creva u Srbiji iznosi oko 45 na 100.000 stanovnika, što je veoma blizu stopi učestalosti ove bolesti u razvijenim evropskim zemljama.

Od kolorektalnog karcinoma može da oboli praktično svako.

Simptomi opakog oboljenja n krv u stolici ili na stolici

• bolovi u stomaku ili grčevi koji su učestali, bez razloga
• promena u ritmu pražnjenja
• gubitak telesne težine, bez razloga
• malokrvnost

Pacijenti koji su ovih dana posetili lekarespecijaliste ostali su uskraćeni za neophodne recepte, jer od 1. jula njih mogu da im propišu isključivo izabrani lekari. Ovo je jedno od pravila na koje je Republički zavod za zdravstveno osiguranje podsetio zdravstvene radnike, kao i da u izdavanju recepta, pored imena leka koji se propisuje, isključivo lekar mora da popuni ime i prezime pacijenta. Ranije su to obavljale medicinske sestre, a doktorima je posao oko ispisivanja „brda papirologije", kako kažu, bio olakšan. Međutim, sada će se takav recept smatrati - neispravnim. Problematično je i to što se u pojedinim domovima zdravlja medicinari oglušuju o ove naredbe zdravstvenih vlasti, pa se tako pacijenti vraćaju iz apoteke u ove ustanove, što većini, zbog prirode bolesti, predstavlja dodatno opterećenje.

Dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, kaže da se ponekad sa pacijentom koji ima dijabetes zadrži i po 45 minuta u ordinaciji samo da bi mu ispisala recepte. Pravilo je takvo, dodaje ona, da mora da upisuje podatke i u papirni i u elektronski karton, a zatim na receptu identifikacioni broj, šifru leka, šifru bolesti, datum...

- Mi zapravo radimo posao koji nije naš. Em što smo opterećeni papirologijom, em što moramo da vodimo računa o tome koliko smo recepata propisali, jer se plašimo da nas fond ne kazni ako propišemo veći broj lekova - smatra dr Dimitrijević.

Na probleme nailaze i farmaceuti Apoteka „Beograd", jer su pacijenti nezadovoljni što moraju duže da čekaju u redovima. Milena Dučić, iz Centra za informacije o lekovima ove kuće, objašnjava da oni mogu da primaju samo recepte izabranih lekara koje su oni sami popunili, jer im u suprotnom fond ne bi platio izdate lekove i da bi onda bili u finansijskim problemima.

- Nemaju svi pacijenti po 20 godina i strpljenje da čekaju da podignu lek. Prevashodno dolaze stariji građani, sa hroničnim oboljenjima, ali ima i psihijatrijskih bolesnika. Sada svi moraju da potpišu recept, što nekima teško pada. Ima nepismenih ljudi, ili onih koji greše pa se potpišu na pogrešnom mestu. Recepte sa faksimilom specijalista sada ne možemo da prihvatimo - naglasila je Dučićeva.

Ona dodaje da oni moraju da poštuju naredbe, ali da pretpostavlja da će njena ustanova inicirati razgovore sa predstavnicima RZZO-a da bi se našla rešenja za ove probleme.

Prema rečima Svetlane Vukajlović, direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ovde nije reč o nekom novom propisu, već o podsećanju lekara da poštuju stare zakone. Ona je naglasila da su doktori odgovorni da u recepte upisuju sve podatke, jer ako to radi sestra, a recimo dođe do toga da se pogrešan lek izda pacijentu, lekari ne mogu da kažu da su za to sestre odgovorne.

- Sve zdravstvene ustanove i apoteke su o ovome obaveštene u isto vreme. Ti propisi su na snazi već 15, 20 godina. Takođe, tu je i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, gde stoji da izabrani lekar treba da propisuje recepte. Dešavalo se da se često greši u popunjavanju recepata, ali i da pacijent uzme recept za lek i kod specijaliste i kod izabranog lekara, pa da bez razmišljanja višak baci. Nije u skladu sa propisima ni da lekar specijalista jedne oblasti propisuje lek iz druge oblasti, jer smo zabeležili slučajeve da specijalista iz psihijatrije izdaje recept za kardiovaskularne bolesti - istakla je Vukajlovićeva.

Ono što su primetili u RZZO-u jeste da su neki građani uz pomoć zdravstvenih knjižica koje su proglasili nevažećim jer su ih navodno izgubili - podizali lekove, pa da je zbog toga veoma važno da se tačno zna ko podiže lekove i da se svaki recept potpiše - dodala je Vukajlovićeva.

U domovima zdravlja „Stari grad", „Savski venac" i „Vračar" objašnjavaju da nemaju ovakve probleme jer recepte štampaju putem informacionog sistema. Dr Mirjana Velimirović, direktorka DZ „Savski venac", kaže da ovaj način rada kod njih funkcioniše već dve godine i da su se odlično uhodali, dok dr Đorđe Stoiljković, prvi čovek DZ na Vračaru, ističe da, ipak, u 30 odsto slučajeva moraju i dalje ručno da popunjavaju recepte, da se neki lekari bune jer im se oduzima puno vremena, ali da će za mesec dana svi imati recepte „sa štampača".

Naučnica Sojung Lim (Soyoung), koja je rukovodila istraživanjem, smatra da ta vrsta slatkog krompira u svojoj ljubičastoj kori sadrži veliku količinu antocijana, antioksidansa "zaduženog" za boju kore krompira, koji može da bude efikasan protiv raka.

Za potrebe istraživanja, naučnici su obavili analizu tri vrste ljubičastog slatkog krompira s različitom količinom antocijana i utvrdili da je krompir iz Kanzasa bogatiji tim antikancerogenim sastojkom od ostalih.

Istraživači su otkrili i dva derivata antocijana - cijanidin i peonidin - koje su potom koristili na ćelijama raka debelog creva.

Te dve supstance su se tokom istraživanja pokazale delotvornim u sprečavanju razvoja kancerogenih ćelija.

Naučnici su ispitivali u krompirima i ukupnu količinu fenola, hemijskih jedinjenja s antioksidativnim svojstvima.

Slatki krompir iz Kanzasa imao je veću količinu fenola od drugih slatkih krompira ljubičaste boje.

Maligne bolesti su posle kardiovaskularnih oboljenja najčešći uzrok smrti na ovim prostorima. Iz tog razloga Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) pokrenuli su nacionalnu kampanju Srbija protiv raka. Cilj kampanje je smanjenje broja novoobolelih i preminulih, što se može postići ukoliko se kod građana razvije svest o značaju preventivnih pregleda.
Žene u Srbiji najčešće oboljevaju od raka dojke i od ove vrste tumora godišnje oboli oko 4.000 pacijentkinja. Na drugom mestu je rak grlića materice, od koga godišnje oboli oko 1.400 žena. I tumora debelog creva predstavlja jedan od najčešćih maligniteta, od kojeg godišnje u našoj zemlji oboli 3.800, a umre 2.300 osoba.

U cilju ranog otkrivanja raka grlića materice u narednom periodu biće sprovedeni skrining pregledi u celoj zemlji. Kako bi povećao broj preventivnih pregleda RZZO je opredelilo dodatna sredstva za finansiranje preventivnih pregleda. To znači da će Fond za svaki obavljeni pregled dodatno plaćati 300 dinara. Preventivni pregledi podrazumevaju Papanikolau test i pregled dojke. Na taj način RZZO želi da stimuliše zdravstvene ustanove da pozivaju pacijentkinje na redovne preglede.

Rak dojke

Životno doba nosi najveći rizik za oboljevanje, jer čak 50 odsto žena sa rakom dojke bolest otkriva u petoj deceniji. Od značaja je i porodična predispozicija.
Uzimajući u obzir da se svake godine u svetu povećava broj obolelih žena, preporuka stručnjaka je da se, bez obzira na rizik od nastanka raka dojke, jednom mesečno radi samopregled. Ako prilikom posmatranja dojki pred ogledalom žena primeti razliku u veličini dojki, koja ranije nije bila prisutna (svaka peta žena ima asimetrične dojke), crvenilo kože, uvlačenje bradavica, krvavi iscedak iz bradavice ili napipa čvor, to je razlog da se odmah javi lekaru. U odsustvu znakova koji ukazuju na prisustvo tumora u dojkama, mamografija bi trebalo da se radi kao početna dijagnostika kod svih žena koje napune 50. godina, a kod žena sa većim rizikom posle 40. godine. Mamografija nakada otkriva rak dojke u najranijem stadijumu, kada se tumor još ne može napipati.

Rak debelog creva

Razlog pojave raka debelog creva je još uvek ne poznat, ali se smatra da određeni faktori doprinose pojavi ove boelsti, kao što su ishrana bogata mastima i proteinima, gojaznost, pušenje i genetska predispozicija. U 90 odsto slučajeva bolest se javlja kod starijih od 50 godina života i često nije praćena nikakvim simptomima, što otežava postavljanje dijagnoze. Ukoliko se pojave, najčešći simptomi su: bol u trbuhu, promene u pražnjenju creva(proliv i zatvor), krv u stolici. Ovi simptomi se javljaju bez nekog određenog razloga. Za postavljanje dijagnoze koriste se fizikalni pregled, kolonoskopija, ultrazvuk abdomena, nivo tumor markera i biopsija.

Rak grlića materice

Razlog pojave ove vrste raka je najčešće humani papilom virus, pušenje, neadekvatna ishrana, specifične seksualne karakteristike žena, kao što su rano stupanje u polne odnose, postaojanje drugih polnih bolesti, broj seksualnih partnera. U ranom stadijumu rak grlića materice je najčešće bez simptoma. A kada se jave uglavnom se radi o već uznapredovaloj formi bolesti. Simptomi rane faze bolesti su sve vrste krvarenja van redovne menstruacije. Za rano otkrivanje koristi se Papanikolau test, jer se njime ne otkriva samo pojava bolesti, već predkancerogene promene, čijim se uklanjanjem sprečava nastanak maligniteta.

Studija je obuhvatila 61.000 ispitanika između 20 i 89 godina, i pokazala da oni koji nisu konzumirali meso imaju 12 odsto manje šanse da obole od raka.

Stanje učesnika praćeno je tokom 12 godina, za koje vreme je 3.350 njih obolelo od raka.

Najizraženija razlika bila je u oboljenjima krvi - među vegetarijancima bilo je čak 45 odsto slučajeva manje.

"Moramo detaljnije da ispitamo tu vezu, ali smanjenje šansi od 12 odsto svakako nije podatak koji bi trebalo odbaciti", rekao je profesor Tim Ki.

"Za neke oblike raka, kao što su oni u trbušnoj duplji, već postoje podaci koji povezuju konzumiranje crvenog mesa i šanse za oboljenje", dodao je on.

Profesor Ki objasnio je za "Dejli mejl" da vegetarijanci imaju veće šanse da zaista prate savete o pravilnoj ishrani, kao što je konzumiranje pet porcija svežeg voća ili povrća dnevno.

Jedna osoba od tri u Evropi će, kako se procenjuje, dobiti rak tokom života, a ta bolest se sada dijagnostikuje godišnje kod 3,2 miliona ljudi, ukazala je komesar EU za zdravstvo Andrula Vasiliu.

To znači, kako je istakla Vasiliu, da se trećina slučajeva raka može izbeći i da je dijagnostikovanje bolesti najefikasnija strategija.

Borba protiv raka predstavlja prioritet evropske zdravstvene politike od 1985. godine, a "evropsko partnerstvo", na koje poziva Komisija, biće lansirano na jesen, podsećaju svetski mediji.

To partnerstvo će biti pokrenuto kako bi se smanjila nejednakost u nivou kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite registrovana među zemaljama članicama EU i poboljšalo rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva.

"Cilj je da se broj smrtnih slučajeva izazvanih rakom smanji za 15 odsto do 2020. godine i udvostruči broj osoba koje se podvrgavaju analizama za otkrivanje raka", rekla je Vasiliu.

Jednog junskog kišnog popodneva trebalo je da se nađem sa sagovornicom kako bi mi ispričala svoju priču. Priču o njenoj borbi sa rakom dojke. Kiša je padala kao tokom jeseni i ona je predložila da svratim do nje. Bila je prijatna preko telefona i nisam puno razmišljala kako izgleda. Znala sam da je bolesna i, priznajem, mislila sam da će se to i videti. Ali prevarila sam se. Vrata mi je otvorila dvadesetdevetogodišnja lepa, široko nasmejana i mlada devojka. Ljiljana Cerovac. U naručju je držala prelepu malu devojčicu plave kose i krupnih plavih očiju. Ušla sam, a svaki deo njihovog udobnog doma odisao je pozitivnošću. Stan je bio topao i vedar, dečje igračke bile su na sve strane, svirala je lepa muzika, a malena devojčica mi je pokazivala svoje omiljene igračke. Pomislila sam na trenutak: u ovoj kući ne može biti patnje. Opet sam se prevarila.

Sele smo da popijemo kafu, koju je pošto-poto želela i malena Mila da proba. Rvući se sa detetom na najslađi mogući način, dušu mi je otvorila jedna od najhrabrijih žena koje sam imala prilike da upoznam.

Uvod u agoniju

„Ne znam odakle da počnem. Trebalo bi od trudnoće u 2006. godini". Iako mi mala Mila nije izgledala kao trogodišnje dete, nisam još pitala za njene godine. Ubrzo sam shvatila da ne govorimo o tom detetu.

„Kratko posle svadbe, ostala sam u drugom stanju. Mogla sam zvezde tada da dotaknem. Trudnoća je bila u redu i jedva sam čekala dan kada ću roditi svoje dete. Bila je sreda veče kada sam u sedmom mesecu trudnoće shvatila da dva, tri dana nisam osetila da se beba u stomaku pomera. Kako sam imala zakazan redovan pregled za ponedeljak, pozvala sam svog doktora da me primi ranije. Znala sam da je sve u redu, ali sam htela da budem mirna. Otišla sam sa svojim suprugom kod lekara u subotu. Tog dana saznala sam da je moja beba sama pritisla pupčanu vrpcu i prekinula dotok kiseonika. Da nije živa. Otišla sam na porođaj koji je trajao od 12 časova popodne do 7 sati uveče. Prolazila sam kroz agoniju. Taj bol neću zaboraviti. Ne porođajne bolove, već činjenicu da sam znala da rađam bebu koja neće disati. Posle sedam sati, rodila sam dete, ali plača nije bilo. Ono u meni nije živelo već četiri dana. Boleo me je svaki deo tela. Ali znala sam da moram da budem jaka. Znala sam da moram dalje i znala sam da bih bila dobra majka. I da ću to jednog dana i biti. Verujem da sam zbog snage svoga uma i pozitivnosti koju sam u sebi nosila, uprkos sopstvenoj tragediji, u tome i uspela. Posle tri meseca, opet sam zatrudnela. Opet sam letela. 25. novembra 2007. godine rodila sam savršenu i zdravu devojčicu, Milu."

Haos u nastavku

Gledala sam u tu devojčicu koju je Ljiljana hranila supom. Malenim prstićima razbacivala je rezanca svuda po stolu, a divan prizor njih dve, koji je za mene postajao nezaboravan, prekinut je još jednom istinito surovom pričom.

„Mila je napunila tri meseca, kada su grudi počele da me bole zbog mleka. Mislili smo da je mastitis. Četiri sata mi je patronažna sestra masirala grudi pokušavajući da razbije mleko. Bol je bio nepodnošljiv. Desnu dojku smo u potpunosti uspeli da saniramo, ali iz leve ni kap mleka nije potekla. Pošto je prva trudnoća bila poodmakla, a posle tri meseca sam opet zatrudnela, zaključili smo da je u pitanju zaostalo mleko iz prethodne trudnoće. Dobila sam injekcije za prekid mleka koje se nakon petnaest dana apsorbovalo, a grudi su smekšale. U levoj dojci, međutim, ostalo je nešto čvrsto. Gledala sam svoj odraz u ogledalu i videla da moja dojka izgleda čudno. Videla sam, ali nisam želela da vidim, sve dok se moj suprug nije uspaničio. Shvatili smo da ipak nešto nije u redu. Otišli smo u bolnicu. Posle urađenog ultrazvuka ustanovljen je maligni tumor u levoj dojci. Rekli su mi da dođem sutra na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. Neki doktor, ne sećam se kako se zove, ali se sećam da sam u tom momentu htela da ga izljubim, uzeo je moje snimke i rekao da je u pitanju mastitis. Olakšanje je bilo neopisivo. Potom je došla i doktorka Dinčić, dijagnostičar i radiolog, i podigla te iste snimke. Gledala sam u njeno lice i bilo mi je jasno. Ipak je maligni tumor. I ja ga imam. Moja cela leva dojka bila je zahvaćena rakom. U tom momentu bila sam luda. Nesvesna onoga što mi se događa. Posle sedam dana imala sam zakazan konzilijum. Otišla sam i sela ispred pet lekara među kojima je bila i moja doktorka, Snežana Šušnjar."

Nisu joj ništa govorili. Samo je posmatrala kako se gledaju, dok je sudbina pokazivala svu svoju neizvesnost. „Odlučili su da idem na hemoterapiju, ali sudeći po stanju u kom sam se nalazila, rekli su mi da hemoterapija možda i ne uspe. Pre prve hemoterapije osećala sam užasan strah. Najveći moj strah bio je kada pogledam Milu. Mislila sam: „Bože, ako umrem, ona me se neće ni sećati." Noći su bile grozne. Jedva sam čekala da legnem i isplačem se. Nisam htela da plačem pred majkom, detetom i suprugom. Njima je bilo jednako teško. Najgora misao koju sam imala bila je neposredno posle sahrane jednog prijatelja na kojoj sam bila. Pomislila sam, samo da me ne sahrane u drvenom kovčegu."

Razgovor je prekinuo Ljiljanin suprug Milan. Od momenta njegovog ulaska osetila se još jedna toplina u domu porodice Cerovac. To je bila toplina ljubavi. Sedela sam bez reči i slušala jednu hrabru mladu ženu, shvativši da je ovo što priča sada tako daleko iza nje.

„Posle takvih misli, rekla sam - sad je dosta. Dosta je bilo plakanja. Dosta je bilo tugovanja. Ti, Ljiljana, od ovoga nećeš umreti. Rak neće pobediti tebe. Ti ćeš pobediti njega. Od tog dana, pozitivnija nisam mogla da budem. Sa Milom sam provodila svaki trenutak. Igrale smo se, šetale, učile da hodamo i da jedemo. Bilo je momenata kada sam zaboravljala da sam uopšte bolesna. Primila sam šest najagresivnijih hemoterapija koje čovek može izdržati. Ali ni ona nije uspela. Stanje je bilo nepromenjeno. Dodali su mi još dve hemoterapije. Sa zračenjem sam počela 12. avgusta 2008. U naredna dva meseca, preživela sam 35 zračenja. Odlazila sam svakog dana, a zgrada koju sam prezirala postala je moj dom. Zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koju nisam mogla ni da pogledam. I to ne zbog svoje bolesti. Sa devetnaest godina sahranila sam oca koji je bolovao takođe od raka. I on je svakodnevno odlazio u tu zgradu. I on je imao rak.

Šarene marame

Ali ja sam, znala da ću živeti. Pored sve dobre energije koju sam nosila tokom celog perioda, bilo je i teških momenata. Teško je bilo i posle samo dve godine braka pored muža leći... Ćelava. Ali nisam se dala. I moj suprug mi je pružao veliku podršku. Na Institutu su me svi prepoznavali jer sam nosila šarene, lude marame. Svi su me pitali kako ih to vezujem. Nosila sam nakit, velike alke na ušima i niko nije primećivao da sam bolesna. Ja sam sve izdržala na nogama. Sređena, doterana, vesela i raspoložena odlazila sam u bolnicu svakog dana. Doktori i sestre bili su divni. Nisam imala nikakvu vezu i nikome nisam ništa platila, a moje iskustvo sa njima je izuzetno."

Prijatelji i porodica za nju su bili najbitnija podrška. Tako je i razmišljala i tako, nekako, „prestajala" da bude bolesna.
„U mojoj glavi - ja sam već bila pobedila. Ne želim da prihvatim da se ljudi predaju. Takvi ljudi umiru. Ja nisam htela. Došlo je vreme da se zakaže i operacija. Rekli su mi da dođem u bolnicu, da me prime 26. novembra 2008. Milin prvi rođendan proslavila sam prethodnog dana. Priredila sam joj najlepši rođendan koji je mogla da ima. A ujutru, dok je kuća još bila pokrivena neotpakovanim poklonima, ja sam svoje stvari spakovala i otišla na operaciju. Doktor Đorđe Vukotić me je operisao 1. decembra. Odstranjena mi je leva dojka. Probudila sam se iz anestezije i znala da je gotovo. Mojoj bolesti je došao kraj. Verovala sam u to celom svojom dušom. Postoperativne analize su to i potvrdile. Znala sam od početka šta me čeka, ali sam i hemoterapije i zračenja i operaciju podnela više nego dobro. Znam da je to individualno, ali sam se ipak osećala odlično. Izlazila sam, ponašala se normalno, uživala u svom braku, svojoj ćerki i majci kojoj sam najzahvalnija. I koja je nezamenljiva. Sećam se trenutka kada sam joj saopštila da sam bolesna. Nije mogla da progovori. Rekla sam: ja ti u očima, mama, vidim da se bojiš da li ću živeti ili umreti. Ali, bez tebe neću moći."

Posmatrala sam Ljiljanu kako priča kao da se, u najmanju ruku, radi o nekom drugom. Puna vedrine, kroz osmeh, veseleći se danima koji su pred njom. Jasno mi je bilo kako je pobedila. Svojom neiscrpnom energijom i pozitivnošću koja je u njoj. Gledala sam je kako kaže Mili: „Hajde, Mila, napravi facu." Devojčica se okrene i namršti. Potom i Ljiljana zajedno sa njom učini isto. Smejala sam se od srca. U toj kući atmosfera je jednostavno takva, o čemu god se govorilo.

„Sada je ostalo da narednih pet godina pijem lek nolvadeks, i da na svakih 28 dana primim injekciju u stomak, koja je potrebna da bi mi izazvala veštački klimaks. Tako, ponekad, kad se šalim sa mužem ja kažem: Nemoj da me nerviraš, ja sam žena u klimaksu" Naravno, ponovo smo prasnule u smeh.

Ambulanta za bol

„To je standardna procedura i terapija koju moram da primim. Ali sada je sve to jednostavno iza mene. I dalje odlazim na Institut i uvek prvo odem u ,Ambulantu za bol'", priča kroz osmeh. „Da, tako se zove. Odatle sve počinje, to je prvo mesto na koje dođeš kad počneš da se lečiš. I tamo su svi divni. Dve sestre kakve nisam u životu upoznala. Jednostavno divne žene. Bile su uvek pozitivne i ljubazne. Dolazila sam često u situacije da ja tešim ljude oko sebe. Brata koji je sve ovo teško podneo. I prijatelje i rodbinu. Ali čovek nije svestan šta je sve u stanju da podnese. Najbitnije u svemu je, ipak, tvoja glava. Želja za životom, stav i odluka. Ja sam odlučila da živim. I za to sam imala dva najjača razloga. Milu i dete koje znam da ću dobiti za jedno pet godina. To je moj cilj. Rekla sam sebi: Ljiljo, poživi ti još nekih četrdesetak godina, pa posle šta bude. I tako će i biti! O mojoj bolesti više i ne razgovaramo. To je iza nas. Gledamo samo napred. Moja operacija je uspela i od tumora više ništa nije ostalo. Ostala je samo jedna želja. Da kažem celom svetu da 15 minuta straha koje bi preživele pri potpuno bezbolnom pregledu život znače. Rak koji se otkrije na vreme izlečiv je. Molim sve majke, devojke i sve žene ovoga sveta da kad pročitaju ovaj članak, ustanu i odu na pregled. Svima koji možda boluju, želim da kažem isto što i sebi. Imaš rak i boriš se. Nemaš alternativu. Sve što možeš jeste da se boriš. I budeš pozitivan."

Svake godine oko 4.000 žena u Srbiji oboli od raka dojke

Ako prilikom posmatranja dojki pred ogledalom žena primeti razliku u veličini dojki, koja ranije nije bila prisutna (svaka peta žena ima asimetrične dojke), crvenilo kože dojke, uvlačenje bradavice, krvavi iscedak iz bradavice ili napipa čvor u dojci, to je razlog da se odmah javi lekaru radi pregleda i upućivanja na dodatne dijagnostičke preglede. U odsustvu znakova koji ukazuju na prisustvo tumora u dojkama, mamografija nekada otkriva rak dojke u najranijem stadijumu, kada se tumor još ne može napipati. Važno je zapamtiti da ukoliko se rak dojke otkrije u ranijim stadijumima, utoliko su šanse za izlečenje veće.

"Detektivski posao počinje pod mikroskopom. Istraživač traga za znacima genetskog sastava kanceroznog tumora pacijenta, u kojem može da bude čak 13 glavnih kanceroznih gena koji se javljaju u 110 varijanti. Lekari se nadaju da će ta informacija dovesti do pronalaska leka za konkretnu vrstu raka", kaže za "Glas Amerike" kancerolog Lejf Elisen, iz Opšte bolnice države Masačusets u Bostonu.

"Svaki tumor ima genetski tok koji pokreće taj rak i ako bismo mogli da otkrijemo taj tok za svaki pojedinačni tumor, to bi nam omogućilo da sparimo tumor sa odgovarajućim efikasnim lekom."

Lekari rutinski pokušavaju da usklade lek sa odgovarajućim delom tela na kojem je ustanovljen rak. Za pacijente i lekare, to je često podrazumevalo bolne lekove ili tretmane, koji su promašivali metu. Oboleli od raka pluća su prvi podvrgnuti ovom snimanju. Dr Elis Šou kaže da je to veliki korak ka standardnom medicinskom tretmanu.

Lekari su ustanovili da genetski poremećaji koje izaziva rak dojke, na primer, izgledaju slično abnormalnostima raka pluća i smatraju da bi takve abnormalnosti mogle isto tako da se pojave i kod drugih kancera. To istraživanje je dovelo da snimanja tumora svih kanceroznih pacijenata koji dođu u Opštu masačusetsku bolnicu.

Izlečen rak pluća

Genetskom testiranju je podvrgnuta i Lajnea Daf.

"Suštinski sam se spremala za smrt", kaže žena kojoj je utvrđen terminalni rak pluća.

Prošla je kroz neuspešnu hemoterapiju, a onda su joj lekari pronašli genetsku mutaciju koja je identifikovana tek nedavno. Testiran je lek za tu specifičnu genetsku abnormalnost. Primila je lek i - rak pluća je nestao.

"To je bilo nešto najneverovatnije, zaprepašćujuće. Prevazišlo je moje najluđe snove", kaže Daf.

Pojedini kancerolozi upozoravaju pacijente da ne ulažu preteranu nadu u ova snimanja. Kancerozni tumori ponekad mogu da imaju toliko genetskih varijanti da je teško utvrditi da li jedan test ili tretman mogu da znače izlečenje.

Ipak, nekoliko bolnica je pošlo za primerom Opšte bolnice države Masačusets i počinje snimanje tumora svojih kanceroznih bolesnika.

Od svih uzroka smrtnosti, u Srbiji godišnje umre oko 100.000 ljudi, rečeno je na Okruglom stolu "Zdravstveno stanje stanovništva Srbije sa osvrtom na vulnerabilne (osetljive) grupe".

Prema rezultatima istraživanja "Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji", pet vodećih uzroka obolevanja kod muškaraca bili su ishemijska bolest srca, šlog, rak pluća, saobraćajne povrede i depresija, dok su za žene to bili šlog, depresija, ishemijska bolest srca, rak dojke i dijabetes.

Jedan od alarmantnih problema je i gojaznost i kod odraslih i kod dece, na šta ukazuju podaci iz 2006. prema kojima je 50 odsto stanovništva gojazno, a zabeležen je i porast broja gojazne dece i mladih.

Zdravstveno stanje odraslog stanovništva karakteriše blago povećanje opšte stope obolevanja, u kome dominiraju bolesti sistema za disanje, sistema krvotoka i mišićno - koštanog sistema i vezivnog tkiva.

Shodno tim podacima, Ministarstvo zdravlja Srbije je aktivnosti fokusiralo na sprovođenje većeg broja dokumenata koji su okvir za sadašnje i buduće aktivnosti među kojima su nacionalni programi "Srbija protiv raka", program prevencije raka dojke, program prevencije karcinoma debelog creva, program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite, Strategija za borbu protiv droga...

Učesnici okruglog stola su podsetili da su osetljive grupe osobe kojima je, usled specifičnih razlika, potrebna dodatna podrška, a kod nas su to deca do navršenih 15 godina, školska deca, studenti do kraja propisanog školovanja, žene tokom trudnoće, porođaja i materinstva, stariji od 65 godina, romska populacija, osobe sa invaliditetom, lica koja boluju od bolesti od većeg socijalno medicinskog značaja i nezaposleni.

Taj institut biće nadležan za njegovo dalje sprovođenje i razvoj, a zdravstvene ustanove će preko internet aplikacije održavati svoje podatke u CIS-u.

Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, mreže zavoda za javno zdravlje i menadžmenta same ustanove moćiće u svakom trenutku da dobiju ažurne podatke za svoje potrebe, rečeno je tokom predstavljanja sistema koji je realizovan u okviru projekta "Razvoj zdravstva Srbije".

Prema rečima direktorke Instituta "Batut" Tanje Knežević, CIS je resurs sa velikim potencijalom za razvoj komore zdravstvenih radnika, komore zdravstvenih ustanova, privatnog sektora i portala za građane.

U toku 2009. godine, CIS će se povezati sa Agencijom za privredne registre i tako obezbediti podatke o zdravstvenim ustanovama iz privatnog sektora, a do 2011. godine "Batut" će u okviru novog projekta razviti portal za građane e-zdravlje.

Predstavljanju CIS-a prisustvovala je državna sekretarka Ministarstva zdravlja Nevena Karanović i koordinator projekta Nada Teodosijević.

Antikancerogena svojstva šargarepe možete povećati ako je skuvate celu. Naučnici sa Univerziteta u Newcastleu utvrdili su da rezanje šargarepe nakon kuvanja može povećati količinu njenog prirodnog šećera koji ima antikancerogena svojstva. Međutim, ako šargarepu isečete pre kuvanja, ona gubi svoja zdrava svojstva.

"Sečenje šargarepe pre kuvanja dovodi do toga da se njena glavna nutritivna svojstva izliju u vodu u kojoj se kuva. Ako ih pak skuvate cele i režete ih kasnije, moći ćete uživati u njihovom ukusu, ali i zdravim svojstvima", izjavila je dr Kirsten Brandt, jedna od naučnica koje su sprovele istraživanje.

Dodala je da je cela skuvana šargarepa vrlo zdrava i jednostavna za pripremu te da bi ljudi, ako žele sačuvati svoje zdravlje, trebalo da prihvate takve navike kuvanja i jedenja. Istraživanje je dokazalo da šargarepin prirodni šećer sadrži snažna antikancerogena svojstva čijim se konzumiranjem smanjuje rizik za oboljevanje od raka.

Dosad je uticaj statina na rak jetre bio nejasan, ističe dr Hašem El-Serag, sa pomenutog koledža. Bilo je indikacija da ovi lekovi mogu da spreče ili uspore razvoj raka jetre, ali i sasvim suprotinih - da oni provociraju rak jetre, makar kod nekih laboratorijskih životinja, prenosi Rojters.

Da bi utvrdili šta je od toga istina, dr El-Serag i njegove kolege proučili su slučajeve 1.303 dijabetičara kod kojih se razvio rak jetre i 5.212 dijabetičara kod kojih nije. Gotovo svi ispitanici bili su muškarci, prosečne starosti 72 godine.

Utvrđeno je da je među dijabetičarima koji su oboleli od raka jettre, bilo 34 odsto onih koji su uzimali neku vrstu statina, dok je među onima koji nisu oboleli statin uzimalo 53 odsto ispitanika.

To ukazuje da statini deluju preventivno protiv raka jetre, ali hjustonski stručnjaci naglašavaju da su neophodne dodatne studije, koje bi proverile njihov nalaz.

Seda kosa uistinu je rezultat stresa, dokazali su naučnici. Kako raste pritisak od stresa, ćelija korena kose postaju oštećene i ostavljaju sede vlasi, pokazalo je istraživanje.

Međutim, najvidljiviji znak starosti ipak nosi i korist. Naučnici su dokazali da seda kosa smanjuje rizik od oboljevanja od karcinoma. Kada su japanski naučnici proučavali uticaj radijacije na miševima, uočili su da im dlaka sedi.

Naučnici su istakli da je do toga došlo jer su korenske ćelije dlaka bili prisiljene da ostare i pojačati proizvodnju melanina koji kosi i koži daje boju.

Dr David Fisher, načelnik dermatološkog odeljenja na harvardskoj medicinskoj školi, kaže da sprečavanje deljenja korenskih ćelija dlaka koje imaju oštećeni DNA takođe nosi korist.

"To bi moglo sprečiti razvoj tumora koji se i zasniva na oštećenim ćelijama koje rastu bez ikakve kontrole", izjavio je dr Fisher. Dodao je da ovaj proces zapravo štiti od raka.